Plamen poljupca

Published on 10:16, 12/02,2009

Koliko vredimo po cenovniku bezvrednih stvari?
Dok jedem jabuku,pomislim svaki put na ogroman vodopad.
Imam obicaj da svakog dana setam par sati ulicama koje niko ne koristi da bi stigao negde.
Juce me je uhvatila misao o cvecu,i izgubivsi se u tom svetu,ja zalutah i u ovom.Posle nekog vremena nadjem se ispred univerziteta.Studenti ulaze i izlaze,gomila mladih ljudi.Skrenuvsi pogled ulevo,zaslepila mi je pogled jarka crvena svetlost.To mi je uzelo tren.
Sledeceg trena ugledao sam te crvene oci.Jasno ka kristal.Crveni kristal.Rubin.Bujne talase vatreno crvenih pramenova,kosu koju prozima vatra.
Ustala je i krenula.Ka klupi udaljenoj od univerziteta trideset metara.Krenuo sam i ja.Znao sam koliko je vazna ta iskra koja napravi ovaj silan pozar,sada u mojim ocima.Mojim crnim ocima.
Sedam pored nje.
>>Prosto se osecam kao deo ove jeseni.<<
To je bilo to.Glas savrseno stvorenih nota,jedan vecni sklad govora njenog srca i jezika njene duse.
>>Kao i svaki list.<< Natenane izustih.
>>Kada bi zivot posvetili slaganju slagalice,zar bi ovaj cvet pevao na isti nacin?<<
>>Kako to mislis pevao?<< Upitam.
>>Svaki entitet ima svoj zvuk.Svaki je drugaciji.A najlepsi pevaju,ne zvuce.Ovaj cvet peva.Melodija njegovog potoka obasipa sve strane prostora u kome se nalazi.A ti i ja smo u prostoru.I nas obasipa.Na taj nacin zivimo kao jedno.<<
Ne verujem sebi.Upravo mi se dogadja nesto cega ni u snovima nema,i ja to shvatam.I ja to shvatam.
Prislanjam svoje usne na njene,diveci se svojoj hrabrosti.
Hladne.Hladne usne njene,a pune krvi.Osecam se zatvoreno u ovoj odeci.Rado bih je strgao sa sebe i bacio dovraga.
Otisnem svoje usne od njenih i navalim se na klupu kao sto sam i malo pre sedeo.
Glasno disemo.Oboje.
Osecam kako me njene crvene oci ljube.Neprekidno i intenzivno.
Zavucem ruku u buktinju kose i uronimo u zajednicki pogled,pogled nase mladosti.

. . .